OKRUGLI STO 22.10.2021.
Kosovski demokratski institut (KDI) organizovao je danas konferenciju „Uticaj dijaloga sa Srbijom na spoljnu politiku Kosova?“. Na ovu konferenciju pozvani su bili predstavnici glavnih političkih stranaka, u poziciji i opoziciji, kao i predstavnici civilnog društva i medija.
Na otvaranju konferencije, izvršni direktor Kosovskog demokratskog instituta, Ismet Kryeziu, prvo je govorio o radu KDI-a u odnosu na proces dijaloga i kontinuiranoj podršci koja se pruža Skupštini Kosova u što efikasnijem nadgledanju ovog procesa. On je istaknuo potrebu angažovanja civilnog društva i što veću saradnju ovog sektora, kako na Kosovu tako i u Srbiji, kroz stvaranje zajedničkih platformi.
Sa druge strane, Ambasador Švajcarske na Kosovu, g. Thomas Kolly, u svom uvodnom govoru istakao je važnost spoljne politike unutar sistema upravljanja jedne zemlje, posebno u slučaju Kosova gde je spoljna politika mnogo važnija u odnosu na druge zemlje. Ocenio je da je dijalog sa Srbijom vrlo važan deo spoljne politike Kosova, te da kao takav taj proces utiče na život gotovo svakog građanina.
Tokom ove konferencije objavljeno je istraživanje o uticaju procesa dijaloga na spoljnom planu Kosova. Eugen Cakolli, istraživač i autor ovog rada, ocenio je da je trenutno proces dijaloga u status-quo, koji uglavnom ide u prilog Srbiji. Što se tiče rizika koje takav status-quo ima u odnosu na državu Kosovo, on je spomenuo rizik pretvaranja odnosa Kosova sa međunarodnim saveznicima u „odnose pritiska“, ograničene resurse i financijske podrške, nemogućnosti dobijanja novih priznanja ili članstva u međunarodnim organizacijama, kao i premeštanje ovog pitanja na kraju prioriteta međunarodne zajednice. Cakolli je zatražio od Vlade, da u koordinaciji sa predsednicom i Skupštinom Kosova, napraviti dobro-obrazloženu ravnotežu između potrebe za brzim okončanjem dijaloga i njegovog prolongiranja, u funkciji spoljne konsolidacije i unutrašnjeg razvoja Kosova.
U panelu za diskusiju „Jedna decenija dijaloga: izazovi i uticaj na spoljnu politiku Kosova“, izneseni su stavovi aktera političkih stranaka i civilnog društva po ovom pitanju. Shqipe Mjekiqi-Sadiku, potpredsednica LDK-a, podvukla je potrebu za više transparentnosti od strane izvršne vlasti o svojoj strategiji za dijalog, i naglasila da, u širem smislu, nema mnogo razlika između političkih stranaka u pogledu toga kakav bi rezultat trebao doneti dijalog sa Srbijom. U odnosu sa sporazumom, ona je zatražila od EU-a da ne povezuje pitanje liberalizacije viza sa postizanjem eventualnog sporazuma sa Srbijom.
Bernard Nikaj, sekretar za međunarodne odnose u PDK-u, naglasio je da je dijalog sa Srbijom jedan od najvažnijih procesa kroz koji Kosovo prolazi, te je stoga najpotrebniji puni angažman Vlade u dijalogu. Što se tiče uloge stranaka opozicije, Nikaj je istaknuo da ona treba biti u skladu sa onim što je definisano Ustavni sud i dosadašnjim razvojem događaja. Takođe je naglasio kako je Kosovu potrebna spoljna diplomatska služba koja može podržati proces dijaloga.
Fitore Pacolli-Dalipi iz LVV-a kritikovala je pristup prethodnih vlada spoljnoj politici i diplomatiji, uključujući strategije za dijalog. S tim u vezi, ona je ocenila da se dijalog ne sme posmatrati kao hitno pitanje i da se ne smeju nametnuti strogi rokovi za postizanje sporazuma. To, prema njenim rečima, posebno imajući u vidu da je Srbija trenutno nedemokratska i da se javno protivi priznanju Kosova.
Sa druge strane, Demush Shasha, izvršni direktor Instituta EPIK, izjavio je da je sporazum sa Srbijom ključan za unapređenje evropske perspektive Kosova, podsećajući da je ovo pitanje glavno u svakoj međunarodnoj komunikaciji lidera Kosova sa liderima drugih država. Shasha je rekao da su trenutne okolnosti dijaloga sa Srbijom slične onima pre postizanja „Prespanskog sporazuma“, pa je stoga izrazio optimizam u pogledu mogućnosti postizanja konačnog sporazuma sa Srbijom.
Panelisti su takođe diskutovali o pitanju članstva Kosova u međunarodnim organizacijama, sada kada je istekao jednogodišnji moratorijum predviđen Vašingtonskim sporazumom. Spomenuli su potrebu za koordinacijom i saradnjom sa državama koje daju podršku Kosovu, posebno sa SAD, Velikom Britanijom, zemljama EU-a i drugim državama, pre apliciranja za članstvo u bilo kojoj organizaciji ili međunarodnom mehanizmu, budući da eventualni neuspesi imaju mnogo negativniji uticaj nego ne-apliciranje. Takođe, istaknuto je da broj država koje nas priznaju ne mora nužno značiti podršku Kosovu pri apliciranju za članstvo u međunarodnim organizacijama.
Pogledaj celi video okruglog stola ovde, dok kompletno istraživanje možete pronaći ovde.
***
Ova aktivnost biće realizovana u okviru projekta „Promovisanje dobro informisanog procesa i učesnika u završnoj fazi dijaloga Kosovo-Srbija“ koju podržava Švajcarska ambasada u Prištini.
